• Jove Ilića 165 11040 Beograd
  • (+ 381 11) 309-29-99
  • cesla.fpn@gmail.com

Informator LA

Zašto proučavati Latinsku Ameriku?

„Region Latinske Amerike, često se sagledava kao prostor istorijski i politički obeležen čestim, dugotrajnim i krvavim diktaturama, pri čemu se zaključci generalizuju, a prenebregavaju civilizacijski uzleti pojedinih država, koji su ništa manji i značajniji od sličnih u zapadnim demokratskim društvima. Latinska Amerika na početku XXI veka i dalje ostaje uzbudljiva, interesantna i nepredvidljiva, čini se, više nego ikada. U Južnoj i Srednjoj Americi se danas događa zaista nešto progresivno i prosperitetno u političkom i širem socijalnom smislu. Kontinent Latinske Amerike je do sredine osamdesetih godina XX veka bio poznat i prepoznatljiv u svetu po vojnim huntama, militarističkim režimima, frekventnim državnim udarima, autoritarnim diktaturama, političkim nasiljem, revolucijama i drugim negativnim političkim pojavama.

Fascinantnost i osobenost ovog regiona dobro je izrazio Hauard Viarda (Howarda Wiarda) rečima da je Latinska Amerika „živa laboratorija društvenih i političkih promena.

Od sredine osamdesetih godina XX veka, region Latinske Amerike počinje da simbolizuje ekonomski prosperitet, političku stabilnost i ubrzan privredni rast. Danas, ovaj kontinent “sedam boja” sa svojim specifičnim političko-istorijskim pedigreom, kulturno-etničkom i rasnom raznolikošću odlikuje želja i potreba za dinamizmom, promenama i novim izazovima. Fascinantnost i osobenost ovog regiona dobro je izrazio Hauard Viarda (Howarda Wiarda) rečima da je Latinska Amerika „živa laboratorija društvenih i političkih promena.“ Za razumevanje ovog kompleksnog područja, nije dovoljno poznavati samo aktuelnu društveno-političku scenu Latinske Amerike, već je potrebno vratiti se malo dalje u istoriju i otkriti pravi konglomerat uticaja religije, kulture, kolonijalizma, vojske, globalizacije i snažnih ličnosti na savremenost ovog kontinenta. (…)

Mnogi se pitaju zašto proučavati Latinsku Ameriku? Da li su tango, ples danas poznat širom sveta, i sjajna vina bila putokazi koji su upućivali na Argentinu? Nisu li za Brazil bili presudni karneval, fudbal i najlepše plaže sveta? Da li se Meksiko našao u ovoj grupi zbog svoje, širom sveta prihvaćene i obožavane nacionalne kuhinje, isto tako poznate tekile ili maestralnih dela čuvene Fride Kalo? Kako na ovom fascinantnom kontinentu opstaje najstarija, poluvekovna Kastrova diktatura na svetu? Kakve koristi ima naša politička nauka od izučavanja političkih sistema tako dalekih država? Najzad, mogu li se povući neke paralele, odnosno prepoznati sličnosti i razlike između dva regiona – balkanskog i latinskoameričkog? Koja pozitivna iskustva pojedinih uspešnih država u Latinskoj Americi možemo primeniti na naše društvo i državu? (…)

Specifičnost latinoameričke savremene političke scene itekako motiviše na dublje politikološko istraživanje i analizu.

U okviru savremenih komparativnih politikoloških istraživanja u Srbiji, proučavanje regiona i političkih sistema država Latinske Amerike, čini se da je neopravdano zapostavljeno i, donekle, relativno zapušteno područje komparativne politike. Razloge za nepostojanje veće naučne zainteresovanosti za studiozno izučavanje političkih procesa, sistema i država u Latinskoj Americi, možda bi trebalo tražiti u geografskoj udaljenosti ovog regiona. Iako slabe dodirne tačke s kulturnom i političkom tradicijom ovog regiona donekle čine razumljivom takvu naučnu nezainteresovanost, specifičnost latinoameričke savremene političke scene itekako motiviše na dublje politikološko istraživanje i analizu. Upravo, nedostatak i nedovoljna zainteresovanost politikologa sa ovih naših prostora za političke procese, trendove i tokove razvoja država u Latinskoj Americi, koji zbog svoje dinamičnosti i sve većeg globalnog značaja postaju sve zanimljiviji i relevantniji kao predmet istraživanja jesu još jedan razlog u prilog opredeljenja (...) za obradu ovog svetskog regiona.“

Prof. dr Zoran Krstić

(Iz Predgovora za monografiju Latinska Amerika: izazovi i prepreke demokratizacije, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, 2014.)